Danas smo u malo većem sastavu nego inače posjetili Dom za starije osobe Tisno. Pridružila nam se Sandra Barešin iz Muzeja betinske drvene brodogradnje. Naša je Sandra s korisnicama Doma povela razgovor o šudarima. Zanimalo ju je kakvi su se šudari nosili u kojim prilikama, od čega su bili načinjeni i zašto korisnice smatraju da više nisu dio svakodnevne mode. Nasmijali smo se, prisjetili starijih vremena, a ravnateljica Knjižnice Silvija Ćurić pročitala je i pjesmu Bernarde Klarin Šudari babe moje koju možete i Vi počitati:
Šudari babe moje
U ormaru staron,
pod ključem
Poštivani jedan navr' drugog,
pričaju priče…
Crveni,
s ružama, rozastin i zelenin,
šareni, svečani,
za pir i kakovu feštu
uz nališu kolajnu
i svilenu traveslu.
Redon stoje kafeni i kremosti
s ukrasima, skromniji.
Ti su za svaki dan;
dok je tvoj čovik uza te.
Kad crnin omotaš glavu,
a srce ti tuga obuče…
Izgubija si nekog svog iz kuće.
Kraj njih dva-tri s bužama,
cila izderana
S tin bi se napengala,
pa u polje odila, po zemlji,
lupala, na kupe kopala, mlodila.
I š njim na glavi šempre beštimala.
Redon stoje, njih desetak
Godine i zgode broje
Šudari babe moje.
